Посета

КАКО СЕ УБ ПРИПРЕМА ДА ДО 2015. ПОСТАНЕ ЈЕДНА ОД НАЈБОГАТИЈИХ ОПШТИНА У СРБИЈИ
Основе за реални оптимизам
„Урадили смо анализе земљишта и вода, имамо све услове за масовну производњу разноврсне здраве хране. Потписали смо уговор са Немцима о санацији некадашњих копова и њиховом претварању у туристичко-спортске оазе. Са нашег копа ’Радљево’ од 2015. биће снабдеване две нове велике термоелектране, једна у нашој општини, у шта ЕПС улаже 700 милиона евра. Кроз општину ће у дужини од 26 километара проћи аутопут за југ (градња почела), до 2016. стиже гасовод, отварамо две велике индустријске зоне...” наводи председник општине Владислав Крсмановић

Пише: Алекса Митић
Фотографије: Драган Боснић

Обиље зеленила, сунце, чисте и уређене улице дочекују нас у овом љупком градићу. На узвишењу недалеко од центра налази се нова лепа црква, која као симбол наткриљује све. Богату повест има ова варош. Може се пратити још од винчанске културе, пет миленијума пре нове ере, о чему сведоче налази у данашњим насељима Трлић, Калиновац, Бргуле... Налази из бронзаног доба пронађени су у насељу Чучуге. Тамнаву, Црну реку, антички писац Јорданес назива Флумен нигер. Најстарији до сада откривени запис у коме се непосредно помиње Уб је уговор из маја 1426. склопљен између деспота Стефана Лазаревића и угарског краља Сигмунда.
Чува ова варош, видљиво свима или само некима, све слојеве своје богате прошлости. Упркос многим бурама и ратовима, још овде постоје грађевине из времена српских устанака, аутентична турска калдрма, старе зграде које су као културно-историјска вредност под заштитом државе. У селима су цркве углавном у барокном стилу, а свакако најзначајнија је она у манастиру Докмир из XV века. Сестринство чине монахиње из херцеговачког манастира Житомислића, овде склоњене пред ратним ударима. (...)
Уб је данас друга је по величини општина у Колубарском региону, са површином од 456 квадратних километара. Међи се са општинама Обреновац, Лајковац, Ваљево, Коцељева и Владимирци. Године 1981. овде је живело 40.000 људи, а сада их је око 9.000 мање. Иако је у близини Београда, људи и одавде одлазе у велике градове. Као и другде, томе су у последњој деценији знатно допринеле лоше приватизације, олако гашење некад великих фирми, повећање броја неупослених, последично таворење културног и спортског живота...
Али, Убљани су се тргли и на путу су да преокрену те негативне трендове, верује Владислав Крсмановић, председник општине и домаћин репортерима Националне ревије. Успешан човек, од каријере и положаја, управо због тога вратио се из престонице у родни град. Циљ му је недвосмислен: да од Уба у наредним годинама направи једну од најбогатијих општина у Србији. План је реалан и услова за то, тврди, има.
– Многи пројекти управо због одласка људи нису остварени – каже председник Крсмановић за Националну ревију. – Имамо велики неискоришћени потенцијал. Мислим, пре свега, на рудна богатства. Са копа „Радљево”, који ће у наредних 35 година захватати око шест хиљада хектара, требало би да се угљем од 2015. године снабдевају две нове велике термоелектране: „Колубара Б”, која се налази на простору општине Уб, и „Колубара Б 3”. Само „Електропривреда Србије” ће у то инвестирати око 700 милиона евра.

ЗДРАВА ЗЕМЉА ЗА ЗДРАВУ ХРАНУ

– Ту је и велики пољопривредни потенцијал, право богатство. Ако погледате мапу, видећете да се општина Уб простире од брдског подручја Ваљева и Коцељеве, па се наставља у низију ка Мачви. Погодна је за разноврсне пољопривредне културе, од разног воћа (недавно су поново засађени и пространи виногради), па до поврћа, пшенице и кукуруза у нижим пределима. Сваки трећи камион на београдској Кванташкој пијаци, мало ко то зна,  долази из наше општине. У даљи плански развој пољопривреде, само током 2010. уложићемо 30 милиона динара (пројекат остварујемо у сарадњи са Министарством пољопривреде). Регистрованим пољопривредним газдинствима дајемо субвенције за нову телад, расну приплодну стоку, подизање засада воћа, набавку опреме за повртарство, наводњавање кап по кап... А наредне године уложићемо још више – објашњава Крсмановић.
Циљ је, каже, да се производи здрава храна. Интезивно се са немачким стручњацима ради на решавању питања чађи, односно санацији ваздуха и земљишта. У сличним рударским крајевима они су већ направили изванредне резултате, претварајући их у оазе зеленила, са лепим језерима, излетиштима и другим привлачним садржајима. После бомбардовања Србије од стране Североатлантског пакта, у Убу су направљена опсежна истраживања земљишта. Узето је преко 1.000 узорака у свим селима и утврђено је да нема присуства тешких метала ни повећане радијације. На тој основи, са Министарством пољопривреде потписан је уговор о дугорочном кредитирању пољопривредне производње.

ЕНЕРГИЈА, КОМУНИКАЦИЈЕ, ПА ИНВЕСТИЦИЈЕ

– У нашем атару су највећа лежишта у Србији беле глине и кварцног песка, а ту је и каменолом – наставља председник Крсмановић. – Многи, из свих крајева земље, овде се снабдевају тиме, укључујући и индустрију „Тоза Марковић” из Кикинде, па не видим ни један разлог да ми овде у скорој будућности не подигнемо одговарајућу фабрику грађевинског материјала. Ту, на самом налазишту глине и песка. Једина препрека за такве пројекте је недостатак гаса, што је проблем и Ваљева и читавог региона. Гас је досад стигао до Мељака и ту се стало. Према пројекту „Србијагаса”, он би требало да стигне и овде до 2016. године.
Стратези развоја у овој општини планирали су да се дуж будућег аутопута Уб-Лајковац, чија је градња почела, направе две индустријске зоне. Једна је површине 70 хектара и већ је комплетно опремљена, а друга, гринфилд, имаће 60 хектара. И за то ће предуслов бити гас, као најекономичнији енергент, а зна се, дакле, када ће он стићи.
– Зато и кажем да имамо реалну перспективу да 2015. године будемо једна од најбогатијих општина у Србији – вели Крсмановић. – Потенцијални инвеститори су већ ту, један од њих је и ЕПС, а аутопут ће у дужини од 26 километара пролазити кроз нашу општину. До центра Београда тада ће нам бити потребно 35 минута вожње, исто толико и до аеродрома. Одлучили смо и да директне инвеститоре ослободимо плаћања локалних такси, пореза на имовину, разних накнада, закупа земљишта(...), на одређено време. Дужина тог периода непосредно зависи од обима улагања и броја новозапослених радника. Од тренутка доношења такве одлуке, видно је порасло интересовање инвеститора. А то је несумњиво пут који ће донети бољитак свима нама.
Осим оваквих пореско-административних олакшица, које чине привлачан пословни амбијент, за ниво инвестиција од изузетне важности су саобраћајне везе. Уб и на томпољу има одличне перспективе. У општини постоји готово 200 километарасавремених путева, овуда пролази индустријски железнички колосек, железничка станица у Лајковцу (на прузи Београд-Бар) удаљена је само шест километара. До луке на Сави у Шапцу има 50 километара, а почела је и обнова пута Уб-Обреновац-Београд, једног од најфреквентнијих путева у овом делу Србије.
У Каленићу је све припремљено за подизање центра за рециклажу на 63 хектара, који би задовољио потребе Ваљева, Лазаревца, Барајева, Лајковца, Обреновца, Аранђеловца. Пројекти су готови,  Шпанци су донирали средстава за израду студије изводљивости којом је обухваћено 13 општина београдског и колубарског региона. Важно је истаћи и да је осам општина из окружења, заједно са Привредном комором Ваљева, основало Регионално друштво за развој малих и средњих предузећа (седиште у Шапцу).

ЕЛЕМЕНТИ ЗА КВАЛИТЕТАН ЖИВОТ

– Имамо Дом здравља и амбуланте у селима. Али за специјалистичке прегледе наши становници морају да путују у Ваљево. Стога смо дошли на идеју да се удружимо са Домом здравља у Лајковцу и заједнички организујемо специјалистичке службе. Да специјалисти током недеље мало раде код нас, мало у Лајковцу. Недавно смо купили колор доплер, обновили возни парк, амбуланте у селима...
Поред основних школа, од којих је она у самом Убу по броју ђака једна од највећих у Србији, окосница образовања овде су гимназија и техничка школа. У овој другој образују се будући машински техничари за компјутерско пројектовање, аутомеханичари, аутолимари, конобари, кувари, текстилци, трговински техничари, машинбравари… На високо школовање млади Убљани су досад одлазили претежно у оближњи Београд, и досад су тамо углавном и остајали.
– Надам се да ће се то променити за две-три године, кад остваримо планове о којима Вам говорим, јер то је кључ свега: људи. Стручњаци су нам увек потребни и биће још више, а и сам квалитет живота у граду и општини у великој мери зависи од људи који ту живе, раде, стварају – каже председник Крсмановић.
Уб су прославили не само спортисти, већ и многи Убљани који су стекли значајно име у култури и науци, попут филозофа Божидара Кнежевића, глумца Раше Плаовића, писца Александра Поповића, ректора  Велике школе Светомира Николајевића (и председника Владе Србије у време краља Милана Обреновића).
– Од како нам је из Новог Сада дошао Петар Лалић, живнуо је културни живот у граду. Пре три године установили смо такмичење аматерских позоришта „Репасаж фест”,  на коме учествују аматерска позоришта са простора некадашње Југославије. Модерно опремљена биоскопска сала са 350 места је уједно и театарска сцена,  на којој гостују глумци из најпознатијих позоришта. Заигра ту и балет, фолклор, запевају оперски певачи. Честе су и успешне књижевне вечери. Имамо публику која зна да вреднује квалитет и награди уметнике. У граду се редовно одржавају уметничке колоније и изложбе, поред осталог и Међународни салон фотографије природе. Балетски студио, најмлађа културна установа у граду (окупља девојчице од три године и старије), до сада је освајао прве награде на два европска првенства, у Москви и Хановеру.
Ове године, каже први човек Уба, биће завршена велика спортска хала, а у селима ће постављати балон-хале. Прва ће бити у Радљеву, затим у Бањанима и Памбуковици. Иначе, убски ФК „Јединство” једини је са простора некадашње Југославије који редовно по позиву учествује на турниру у Виаређу, Италија, незваничном светском омладинском клупском првенству. То је помогло и да Уб успостави добар контакт са Привредном комором Тоскане, а конкретни резултати очекују се ове јесени.
Главна туристичка понуда рејона је рекреативни комплекс „Уб – Паљуви”, са рекултивисаним површинским коповима уређеним за спортове и рекреацију, затим реке Колубара, Тамнава, Уб и Кладница, са приобалним ловним и риболовним ресурсима.

***

Име
Тачно порекло имена не зна се поуздано. Кажу да само у Русији постоје три места под именом Уб. Од бројних претпоставки, најреалнијим се чине две. По једној, име потиче од латинског urb, град, па је временом дошло до скраћивања. По другој, нашој, корен имена ове вароши требало би тражити у словенској речи убаво, лепо, дивотно.

***

Цигле, фудбал, укрштенице
Некада су овде прављене најбоље цигле у земљи, па нема тог грађевинца који није чуо за Уб. Варош су прославили и фудбалери, великани  „Звезде” и српског спорта Драган Џајић и Душан Савић, овде рођени.  Уб је веома често и у укрштеним речима у дневним новинама: онима што укрштају често добро легне да затворе ћошкове са „местом у Србији са два слова”.

***

Удружења
Међу друштвима у Убу највеће је Ловачко удружење „Тамнава”, основано давне 1898. Окупља око хиљаду ловаца, газдује на 46.000 хектара ловне површине, где су заступљени зечеви, срне, дивље свиње, фазани, јаребице (имају сопствену фазанерију у којој годишње произведу око 35.000 фазана и 2.000 јаребица). Има и свој ловачки дом са изврсном кухињом. Поред бројних других клубова и друштава, овдашња младеж окупља се у Друштву младих истраживача „Чучуге”. Добро организована је и Општинска организација спортских риболоваца.

***

„Тамнавац”
Био је то некада гигант пољопривредне производње. Има две управне зграде, неколико супермаркета у граду, силосе за жито, кланицу, пекару, хале за производњу дечје хране и млека у праху. Али, приватизацијом је доспео у састав фирме „Слап”. Колико ће стечајни поступак трајати, зависи од државе.
– Има заинтересованих да се ово предузеће поново приватизује, било као целина или по деловима, и да се  све врати у првобитно стање, да се оживи производња, све унапреди, упосле људи – каже господин Владислав Крсмановић. – Било је то за Уб веома важно предузеће...